1/Šta je zubni kamenac?
Zubnim kamencem nazivamo krečast materijal , naslage na zubima. Posle jela ostaju na zubima ostaci hrane , koju nazivamo naslage ili meke naslage, koje se počinju fermentisati, hemijski se razgraditi u ustima. U tom hemijskom enzimskom procesu razgradnje hrane nastaje kisela sredina odnosno ph manja od 7 i u toj sredini počinju da se razmnožavaju bacili koji vole kiseli ph odnosno acidofili, kao što je na primer laktobacili ili Streptococcus mutans. Ovi bacili razmnožavanjem stvaraju kolonije u mekim naslagama. Blizu izvodnih kanala pljuvačnih žlezda je pljuvačka gušća, koncentrovanija,i za 1 dan se već počinju kristalizovati joni minerala kalcijuma i fosfata iz naslaga i pljuvačke . Tako počinje kristalizacija naslaga i to je stvaranje zubnog kamenca. Najpre počinje da se kristališe na vratu zuba sa unutrašnje strane donjih inciziva i sa bočne , spoljašnje strane gornjih molara, gde su i izvodni kanali pljuvačnih žlezda. To su predilekciona mesta nastanka zubnog kamenca. To je kalcifikovana masa, belo žučkasta, koja se običnim pranjem zuba ne može skinuti i izgleda kao vodeni kamenac.
2/Koliko vremena je potrebno za stvaranje zubnog kamenca?
Ako ne peremo zube jedan dan , onda se ostaci hrane već počinju kristalizovati posle jednog dana. Zato je jako važno da se zubi peru dva puta dnevno , ujutru i uveče, jer ćemo na taj način da usporimo stvaranje zubnog kamenca. Ako je oralna higijena slaba, onda se već posle nedelju dana vidi zubni kamenac na zubima.
3/Šta utiče na stvaranje zubnog kamenca?
Na stvaranje zubnog kamenca utiče pored oralne higijene odnosne frekvence pranja zuba i kvalitet pranja zuba , i količina i kvalitet pljuvačke. Zato objašnjavamo , da kod starijih i bolesnih ljudi, kada se luči manje pljuvačke, onda je i stvaranje kamenca izražajnije. Pored toga utiče na stvaranje zubnog kamenca i žvakanje ili korišćenje meke hrane . Ako žvačemo , onda se i količina pljuvačke povećava i to će da spere sa površine zuba ostatke hrane. Na količinu zubnog kamenca utiču i vrste hrane koju jedemo. Postoje namirnice koje razgradnjom stvaraju kiselu sredinu, i namirnice koje razgradnjom stvaraju baznu sredinu. Trebalo bi da naizmenično korismo te namirnice obe grupe, jer ako jedemo samo hranu koja stvara kiseli ph, onda se joni minerala iz zuba počinju izlaziti u pljuvačku , pa samim tim počinje slabiti struktura zuba. To je proces demineralizacije , odnosno početka stvaranja karijesa. Posle toga ,ako ima dosta pluvačke , koja ima moć da neutrališe ph usne duplje, minerali iz pljuvačke počinju se vraćati u strukturu zuba. To je proces remineralizacije. Ali ako jedemo često hranu koja stvara kiseli ph, onda pljuvačka neće imati vreme ni moć da vrati minerale kalcijuma i fosfata u zub, pa se to nataloži na površini zuba kao zubni kamenac.
Koje su namirnice koje stvaraju kiseli ph?
To je hrana koje najčešće jedemo i to belo brašno i peciva , pekarski proizvodi, žitarice, testenina, kafa, čokolada i alkohol, gazirana bezalkoholna pića i slatki sokovi, junetina, svinjetina, piletina, , kikiriki, beli pirinač, orasi , sladoled, plodovi mora itd.
A koje su namirnice koja stvaraju bazni ph?
To su npr. celer, smokve, , biljni čajevi, dinja, lubenica, limun, peršun, morske alge, grožđe bez kožice, masline, patlidžan, proso, heljda, trešnje, mandarine, kesten, svež kokosov orah, krastavci, prokelj, med, praziluk, pečurke , rotkvice, paradajz, morska so , crni luk, narandže, domaće ukiseljeno povrće, susamovo seme, soja itd.
A koje namirnice stvaraju neutralni ph?
Neutralne namirnice su npr . pavlaka, puter, ulja-osim maslinovog, kravlje mleko ,jogurt i surutka.
Trebalo bi sve te namirnice kombinovati u ishrani.
4/Da li se vidi zubni kamenac?
Ako već imamo zubni kamenac u ustima , onda to možemo pogledati i videti u ogledalu, sa unutrašnje strane donjih zuba i sa spoljašnje strane gornjih bočnih zuba. Nekad se vide i na drugim površinama zuba.
To se može skidati samo u stomatološkoj ordinaciji.
5 /Da li je povezan sa stvaranjem gingivisa i paradontoze?
Zubni kamenac je direktan uzrok nastanka upale desni i utiče na nastanak i dalji razvoj, napredak paradontoze odnosno bolesti desni. Pošto se zubni kamenac može posmatrati kao kristalizovani materijal sa kolonijama bacila, onda je jasno da se organizam stalno bori protiv toga. Iznad nivoa desni, se nastanjuju tzv. aerobne, bakterije, koje se razmnožavaju sa kiseonikom , a ispod nivoa desni se razvijaju tzv. anaerobni bacili, koje se razmnožavaju bez prisustva kiseonika. Oni su mnogo agresivniji od aerobnih, i stvaraju toxine, koje napadaju desni i kasnije i viličnu kost. Organizam se stalno bori protiv njih, ali vremenom se iscrpi odbrana i nastaju problemi u desnima, upale i kasnije razlabavljenje zuba zbog gubitka koštane strukture oko zuba. To je hroničan i podmukli proces, dosta često bez ikakvih simptoma do nastanka teških problema.
6/Kako se skida zubni kamenac?
Zubni kamenac se ne može odstraniti običnim pranjem zuba, nego samo u stomatološkoj ordinaciji. Tamo ako je potrebno , dajemo lokalnu ili površinsku anesteziju za komforniji osećaj, pa počinjemo skidati zubni kamenac sa površine zuba sa ultrazvučnim odnosno piezoelektričnim skidačem kamenca , koji ima raznih nastavaka i pomoću ultrazvučnih vibracija , sa vodenim hlađenjem skida zubni kamenac. Može jačina vibracije da se smanji ili povećava . Posle skidanja tvrdih naslaga okruglom vrtećom četkicom sa polir abrazivom pastom skidamo ostatke mekih naslaga i poliramo površine zuba. Na kraju terapije površine zuba treba da su glatke , sjajne . Ako još ima tvrdokornih naslaga ili pigmenata koje se jako teško skidaju, možemo pomoći sa specijalnom mašinom , aparatom za peskiranje zuba, koja koristi vodeni mlaz specijalnog praha koja vrlo delotvorno skida ostatke naslaga i kamenca. Na kraju to proveravamo i ako treba još ručno skidamo ostatak. Ako zubi budu kasnije malo osetljivi, onda se koristi ili rastvor flora nedelju dana jedanput dnevno ili Sensodyne zubna pasta ili čaj od nane ili neka sredstva za ispiranje usta , par dana, dok se osetljivost zuba i desni ne nestane.
7/Koja je prevencija nastanka zubnog kamenca?
Pošto meke naslage na zubima se počinju kristalizovati već posle 24 sata odnosno jednog dana, znači da bi smo usporili stvaranje zubnog kamenca, i zubnog kvara , moramo prati zube minimum dva puta dnevno i to posle obroka. Najvažnije je uveče i ujutru prati zube. Važno je da budemo detaljni , da operemo sve površine zuba, jer tako ćemo usporiti nastanak mekih naslaga , koji su glavni faktori u nastanku kamenca. Ako još imamo interdentalne četkice, ili konac za zube ili plastične čačkalice , to je poželjno koristiti jedanput dnevno. Pored toga danas već je rašireno korišćenje oralnih irigatora koji vodenim mlazom isperu ostatke hrane i mekih naslaga između zuba. To je velika pomoć u oralnoj higijeni. Dobro je imati i koristiti rastvore za ispiranje usta , ali je važno znati da ih treba koristiti samo kada postoje neki problemi u usnoj duplji, ne preventivno, jer su oni baktericidni , odnosno ubijaju bacile , pa samim tim i korisne bacile. Bolje da kupimo one koji nemaju alkohol u sastavu , jer svakodnevnim korišćenjem isušuju usta. Nekad ih korismo samo da bi dezodorisali usnu duplju.
A na kraju je važno, možda je i jedno od najvažnijih stvari da dovoljno pijemo vode , dnevno 2-2,5 litara , znači 10-12 čaša, što većina nas ne praktikuje, pošto nam se dosta rano gubi osećaj žeđi , pa ne osećamo da smo dehidrirani. To generalno utiče na sve procese u organizmu i stvara probleme i u usnoj duplji. Najznačajniji simptom je manjak pljuvačke i suvoća usta . To primećujemo tek onda kada nam se lepe usta, teško govorimo i jedemo. Zato obratimo pažnju na rehidrataciju organizma i tako čuvamo naše zdravlje i zdravlje usne duplje.
Članak dr Eve Kiralj,
stomatološka ordinacija Dental Plus, Novi Sad, ul. Narodnog fronta 2a
Tel. 0638887923 021
Fb, viber